RUŽNO PAČE

Najlepše bajke za decu i priče za laku noć.
Crtane dečje audio priče u slikama.

Svi pačići, koji su se izlegli, bili su lepi; samo je jedno bilo ružno. - Jao što je ružno! - rekla je mama patka.

- Šta da radim sa ovim ružnim pačetom? - pitala je mama patka magarca koji je radio na imanju. - Zaista – rekao je magarac – pače je vrlo čudno.

- Odolazi! Odolazi! - povikalo je jedno pače. - Nećemo da se igramo s tobom. - Oh – uzdisalo je ružno pače – niko me ne voli. Niko me ne voli.

Jednog dana ružnom pačetu je dosadilo da ga svi preziru i odlučilo je da pođe u svet. - Zbogom – rekli su mu zečići – i neka te sreća prati.

Posle nekoliko dana hoda, ružno pače je stiglo na imanje jednog drvoseče. - Šta umeš da radiš? - pitala ga je drvosečina kćer. - Umeš li da nosiš jaja? - Ne – odgovorilo je ružno pače. - Ništa ne umem da radim.

Pače se popelo na jedan trupac, koji je plovio niz reku. - Idem dalje da tražim posao – reklo je pače u sebi. - Ali, pošto ništa ne umem da radim, sumnjam da ću ga naći.

- Hoćeš da me primiš u tvoju pećinu? - pitalo je pače medveda. - Počeo je da pada sneg. - Žao mi je – odgovorio je medved – ali ovo je pećina za medvede, a ne za stvorenja kao što si ti.

Sneg je jako padao i pače se, promrzlo do kosti, sklonilo pod jedno drvo. - Jadno pače – rekla su deca kada su ga ugledala. - Odnećemo ga kući da se zagreje i da ga nahranimo.

Deca su stavila pače kraj vatre i pripremila mu toplo jelo. - Mogu li da ostanem kod vas? - pitalo je pače. - U mom selu niko me neće.

- Baš su dobra i ljubazna ova deca – reklo je pače u sebi. - Mogu da ostanem kod njih.

Kada je granulo proleće, pače je otišlo na jezero da se kupa i tamo je, ugledavši svoj lik u vodi, otkrilo jednu važnu stvar: da je ono u stvari labud. - Nisam ružno pače! Ja sam labud. Niko mi se više neće smejati.

Drugi labudovi su se obradovali što u svom društvu imaju tako lepog i simpatičnog druga, pa su pozvali šumske životinje da to proslave.