PINOKIO
Najlepše bajke za decu i priče za laku noć.
Crtane dečje audio priče u slikama.
Starac po imenu Đepeto, koji je pravio dečije igračke, upravo je završio jednog lutka. - Zvaću te Pinokio. Baš šteta što možeš da se krećeš samo uz pomoć končića.
Te noći starac je sanjao da se njegov lutak pretvorio u pravog dečaka. - Dobar si čovek – rekla je vila – i zato ću tvoju želju pretvoriti u stvarnost.
O kako se sutradan radovao stari Đepeto. - Moj lutak je oživeo – uzvikivao je pevajući i igrajući. - Pravi si dečak. Baš takvog sam te i želeo.
Kao i sva deca u selu, i Pinokio je išao uškolu. Ali jednog dana, jedan lenji dečak počeo je da ga nagovara: - Hajdemo u šumu da se igramo. - Av, av! - lajao je psić. - Ne zaboravi da treba da ideš u školu.
Pošto su proveli pre podne u igri Pinokio i njegovi prijatelji otišli su u jednu baštu da beru jabuke. - Baš su ukusne! - rekao je Pinokio.
- Nisam ja! Nisam ja! - plakao je Pinokio kada ga je uhvatio Hulio, vlasnik jabuka. Čim je Pinokio izgovorio tu laž, nos je počeo da mu raste i raste…
Da bi nadoknadio štetu zbog pojedenih jabuka, Hulio je prodao Pinokija vlasniku cirkusa. - Dok god odbijaš da radiš – rekao je gazda – držaću te u ovom kavezu.
Kada su videli da se Pinokio ne vraća kući, stari Đepeto i njegov pas, pošli su da ga traže. - Pinokiooo! Pinokiooo! - vikao je Đepeto i lio gorke suze.
Vila se sažalila na Pinokija, koji se pokajao zbog svog lošeg vladanja, i oslobodila ga je iz kaveza, govoreći: - Stari Đepeto je upao u jezero, potrči da ga spaseš!
Pinokio ni tren nije oklevao; skočio je u vodu i izvukao starca zdravog i čitavog. - Hvala, Pinokio – rekao je starac. - Znao sam da ćeš se vratiti.
Kada su izašli na obalu, vila im je dala konja da se vrate kući. - Nikad više neću bežati iz škole, deda Đepeto – obećao je Pinokio. - Biću dobar đak.
Stari Đepeto je priredio veliko slavlje u čast Pinokijevog povratka, a Pinokio je postao dobar i poslušan dečko, koji nikad više nije lagao.