OLOVNI VOJNIK
Najlepše bajke za decu i priče za laku noć.
Crtane dečje audio priče u slikama.
Malom Karlu poklonili su kutiju sa olovnim vojnicima. - Oh! - uzviknula je njegova sestra. - Ovaj vojnik nema jednu nogu. Sigurno je bio u ratu.
Kada su deca otišla da spavaju, igračke su priredile veliku zabavu. - O, kako lepo igra ova balerina! - rekao je olovni vojnik. - Da nisam hrom, oženio bih se njome.
- Odlazi odavde! - povikao je na olovnog vojnika jedan zlovoljni lutak. - Nisi dostojan da zaprosiš ruku lepe balerine. - Upomoć! Upomoć! - povikao je olovni vojnik i pao kroz prozor na ulicu.
Jadni olovni vojnik pao je usred blata. - Pogledaj! - rekao je dečak. - Olovni vojnik. - Zašto ga ne staviš u svoj čamac? - predložila mu je devojčica koja se s njim igrala.
- Zbogom olovni vojniče – dovikivala su deca razdragano, posmatrajući olovnog vojnika, koji je u stavu mirno stajao u papirnom čamcu.
Papirni čamac je plovio i plovio sve dok nija stigao do mora. A tamo ga je jedan kit udario repom i olovni vojnik je poleteo kroz vazduh. - Kucnuo mi je poslednji čas – pomislio je olovni vojnik. - Ali umreću dostojanstveno kao pravi vojnik.
Vojnik je brzo tonuo, ali pre nego što je dospeo do dna, jedna riba je razjapila usta i, hop!, progutala ga.
Nekoliko dana kasnije jedan ribar je upecao ribu, koja je progutala olovnog vojnika. - Eto, već mi je korpa puna – pomislio je ribar. - Danas ću dosta zaraditi.
Kada je sutradan Karlova majka čistila ribu, i pripremala je za ručak, pronašla je u njoj olovnog vojnika. - Kakva sreća – povikao je Karlo. - To je onaj vojnik kojeg sam najviše voleo.
Karlo i njegova sestra nisu prestajali da se igraju s olovnim vojnikom, za kojeg su bili poverovali da je zauvek izgubljen. - Hrom je – rekao je Karlo – ali meni se čini da je bolji od svih.
I sve igračke su se obradovale povratku olovnog vojnika. Čak je i zlovoljni lutak, koji se pokajao što je prema njemu bio zao, povikao iz sveg glasa:
- Živeo olovni vojnik!