ALADIN I ČAROBNA LAMPA
Najlepše bajke za decu i priče za laku noć.
Crtane dečje audio priče u slikama.
Aladin je bio vrlo lenj. Umesto da pomaže majci, koja je bila siromašna udovica, po ceo dan provodio je na obali reke. - Hej? - začudio se Aladin. - Ko bi to mogao da bude?
Čudni došljak bio je čarobnjak, koji je želeo da poseti obližnje ruševine. - Snažno povuci tu alku – zamolio ga je čarobnjak. Preplašeni Aladin učinio je ono što mu je čarobnjak rekao.
Po naređenju čarobnjaka, Aladin je kroz vrata koja je otvorio, ušao u jednu pećinu. - Oh, eno je lampa o kojoj je govorio čarobnjak.
Pošto je bila prekrivena prašinom, Aladin je lampu prebrisao maramicom. Odjednom, iz lampe je izašao duh i upitao preplašenog dečaka: - Šta želiš, dečače? Zapovedi i biće ti ispunjeno.
- Želim da me izneseš iz ove pećine – rekao je Aladin – I da me odmah vratiš mojoj kući. Tek što je Aladin izgovorio te reči, pećine je nestalo i duh ga je poneo kroz vazduh.
- A sada – rekao je Aladin, kada je stigao kući – želim da nam prirediš bogatu gozbu, jer smo moja majka i ja vrlo siromašni. Čarobni duh je raširio ruke i pred njima se za tren oka stvorila bogata trpeza.
Čarobnjak se nije obeshrabrio kada je izgubio čarobnu lampu. Obilazio je ulice i trgove i vikao: - Kupujem stare lampe! Kupujem stare lampe! Misleći da je lampa koju je pronašla u kući bezvredna, Aladinova sestra prodala je čarobnu lampu čarobnjaku.
Kada je Aladin saznao šta se dogodilo, silno se naljutio na svoju sestru. - Nisam znala da je lampa čarobna – rekla je kroz plač sirota devojčica.
Aladin je prešao mnoga brda i doline dok nije stigao pred dvorac čarobnjaka koji mu je uzeo lampu. - Pomoći ću ti da ponovo dođeš do lampe, Aladine – rekao je mačak. - Čarobnjak mi ništa ne daje da jedem i zaslužio je kaznu.
Mačak je vešto ukrao lampu, ali je čarobnjak to brzo primetio i dao se u poteru, vičući: - Nećeš pobeći! Vrati mi lampu, bezobrazniče!
Dva mišića, mačkova prijatelja, pripremila su zamku za čarobnjaka i on je naglavačke pao u vodu. Duh iz lampe odneo je Aladina kući, upozorivši ga prethodno da je to poslednja želja koju može da poželi.
Aladin više nije bio lenj. Postao je vredni prodavac kojeg su svi poštovali. - Shvatio sam – rekao je Aladin – da je rad, kada se prihvata uporno i s voljom mnogo vrednij od čarobne lampe.